Живко Кораћ – последњи српски хајдук и последњи војник Српске војске Крајине, дао је живот за српство на данашњи дан 2001. године.
Живко Кораћ треба да уђе у колективно сећање српског народа као јунак који који је одбио да се повуче са колоном протераног народа августа 1995. током озлоглашене акције ‘’Олуја’’. Узео је оружје и одметнуо се у банијске шуме где је био страх и трепет за окупаторску хрватску војску. Хајдуковао је по родној Банији пуних 5 година.
Хрватска окупациона власт одмах организује потеру за, како они наводе ‘’одбеглим четником’’, укључује се полиција и војска, а као добровољци им се придружују и ловци из ловачког друштва ‘’Фазан’’ који под маском лова на дивље звери увелико учествују у хајци на овог српског вука. Након потере за потером, хрватске власти постају нервозне јер им Живко сваки пут умакне. Ангажује се огроман број наоружаних људи, а у хајкама непрестано учествују и пси трагачи и хеликоптери. Као у филму Рамбо I (енг. “First Blood”), Живко Кораћ је имао огромну предност у свом искуству, обуци, јунаштву, као и у чињеници што је своју родну Банију знао као свој џеп. И ноћу и дану кретао се са лакоћом као вук по банијским шумама, које су му, као и његовим прецима, биле главно уточиште и спас од сваког непријатеља.
У јаку зиму 2001. године на празник Светог Василија Великог и Српску нову годину, у тренутку кад је гора била без лишћа, Кораћа случајно и на препад коначно успевају да опколе. Међутим, српски хајдук Живко се није дао. Тог дана је борба између њега самог и хрватских безбедносних снага трајала пуна 2 сата, јер је током узмицања Кораћ пружао отпор из свих расположивих оружја, чак бацајући бомбе на хрватске безбедносне снаге. Видевши да се нашао у безизлазној ситуацији и да нема излаза, Живко је активирао бомбу и ставио себи на груди, иза себе је оставио сина и ћерку.
Comment here