Марјановић неубедљив у изјавама да је код МХЕ у Сумраковцу све рађено по закону

Када је Србија постала део европске Енергетске заједнице, преузела је и Директиву о промовисању употребе енергије произведене из обновљивих извора. Према њој, обавеза је да из поменутих извора буде 20% укупно произведене енергије. То би се најлакше постигло, по одлуци државе, тако што би се субвенционисали инвеститори који буду улагали у ову област а произведена енергија откупљивала од њих по знатно вишој цени.
Погодни услови који су створени, пробудили су велико интересовање инвеститора за, до тада, потпуно заборављене делове земље. Међу тим градовима који су постали нови Елдорадо повлашћених произвођача енергије нашао се и Бољевац. 2011. године италијанска компанија “Badcom Green Energy” из Модене добила је енергетску сагласност, али није реализовала изградњу ветрогенератора у околини овог града јер су, како се испоставило, накупци откупили земљу на месту где је требао да се гради ветропарк и тражили цену далеко већу од тржишне. Препродаја тог земљишта доводи се у директну везу са Небојшом Марјановићем, председником ове општине. Због изузетно погодне локације, септембра 2017 године инвеститори из Русије купили су тих 100 хектара земље у околини Бољевца и спремили више од 100 милиона евра за изградњу ветропарка, али посао није отпочео јер ЕПС није саградио трафо како би се Руси прикључили на наш електроенергетски систем и почели производњу струје. У овом случају, на жалост, није дошла до изражаја агилност коју је Марјановић показао у надгорњавању са ЕПС-ом онда када је требало изместити далековод из круга фабрике у којој ради његов син.
Да је много лакше споразумети се са домаћим инвеститорима, још једном, Марјановић је показао на случају деривационих мини хидроелектрана, које су катастром ових објеката предвиђене на 8 локација у Бољевцу.
2015. године, инвеститор из Суботице Бранко Вучковић, са својом фирмом “STEP” за врло кратко време успева да прибави од општине Бољевац сву потребну документацију за изградњу МХЕ на Злотској реци. Међутим, није успео да подједнако лако прибави дозволе и од општине Бор, које су му такође потребне с обзиром на то да МХЕ заузима и борски део реке. Пошто је постајало све извесније да се у Бору не може тако лако доћи до дозволе а рок важења бољевачких Локацијских услова је истицао, Вучковић је покушао да пролонгира и на тај начин што је против општине Бољевац покренуо управни спор. Те године огласио је и понуду да тражи стратешког партнера.

2017. године, општине Бор и Бољевац потписију споразум којим се овлашћује општина Бољевац да се пред њом у потпуности води поступак за прибављање грађевинске дозволе. Бранко Вучковић у међувремену мења назив фирме у “Energo CO. 2015” и сада, без препрека, од општине Бољевац добија све потребе дозволе.

На прву препреку инвеститор је наишао тек када је дошао на ред део реализације инвестиције који није могао да се сакрије од очију јавности, односно када су почели грађевински радови а са њима и протести локалног становништва. Покушавајући да одговори народ од протеста, Марјановић се у медијима невешто позивао и на управни спор који је вођен против општине, наводећи како је он од почетка био против МХЕ те је због његовог противљења и покренут спор.

Потпуно је јасно да је ово неистина, јер општина Бољевац је омогућила инвеститору прибављање све документације чије је прибављање било у њеној ингеренцији и пре него што је покренут управни спор. Небојши Марјановићу, очигледно, све мање полази за руком да убеди становништво да је све рађено по закону, барем када је ова МХЕ у питању.