Образовала је многе ђаке који су касније били водећи научници, мислиоци, политичари, државници, војсковође, уметници, глумци и универзитетски професори. Сада Прву крагујевачку гимназију похађа 1.414 ученика у 56 одељења и 18 спезијализованих одељења.
Гимназија је почела је са радом 1833. године као Велика школа у Крагујевцу, тадашњој престоници књажевске Србије. Велика школа је у првој генерацији имала 34 ученика и само једног професора. Назив гимназија добила је 1835. године. Од тада ова образовна установа је званично прва у Србији гимназија у којој се настава одвијала на српском језику. Нешто старија је Карловачка гимназија (почела са радом 1791. године), али у њој је наставни језик био латински и није се налазила у оквиру тадашње Србије.
Након завршетка школовања прве генерације ученика гимназије формирана је Виша школа – Лицеј, да би дипломци наставили школовање. Нешто касније бива основана Висока школа – из које настаје Београдски универзитет.
Крагујевачка гимназија је пола века функционисала у неусловним зградама, на три локације у Крагујевцу. У велелепно здање на простору Милошевог венца у граду на Лепеници Прва крагујевачка гимназија уселила се 1887. године. Објекат је под заштитом државе као културно – историјски споменик од великог значаја.
Гимназија је 2008. проглашена за школу од посебног националног значаја.
Велики допринос напретку Србије, готово два века, давали су и дају свршени ученици, а поједини касније и професори Прве крагујевачке гимназије, а то су песници Ђура Јакшић, Јован и Војислав Илић, Видосав Стевановић, државник Никола Пашић, војсковође-војводе Радомир Путник, Живојин Мишић и Степа Степановић, професори Милоје Павловић и Лазар Пантелић, археолог академик Драгослав Срејовић, академици Андреј Митровић и Никола Кока Јанковић, глумци Мија Алексић, Љуба Тадић, Горица Поповић…
Ученици Прве крагујевачке гимназије су редовни добитници највиших признања на такмичењима у Србији и шире, а последњи у низу успеха је квалификација тима ученика „Лего мускетара“ на светско првенство роботичара на средином јуна на Флориди.
Трагедија и масакр цивила које је претрпео Крагујевац 21. октобра 1941. године од стране снага Вермахта нису заобишли ни Крагујевачку гимназију. Велики број ђака и професора стрељан је на падинама Шумарице, поред Ердоглијског потока. Уз хумку у коју су покопана беживотна тела стрељаних професора и ученика гимназије подигнут је упечатљив и широм Европе препознатљив споменик назван „Прекинут лет“, у народу прозван – споменик „Пето три“.
Трагедију ученика овековечила је у незаборавној поеми „Крвава бајка“ српска песникиња Десанка Максимовић.
Извор вести: Н1
Извор фотографија: Н1/Милан Никић