Према легенди, Свети Трифун имао је исцелитељске моћи. Постао је познат након што је исцелио принцезу Гордијану, ћерку римског цара Гордија.
Принцеза Гордијана се тешко ментално разболела и многи лекари су покушавали да је излече, али без успеха. Када се демон огласио из принцезе, саопштио је да нико други неће моћи да га отера сем човек по имену Трифун. Цар је одмах одлучио да претражи цело царство и доведе све људе имена које је демон изговорио. Многи су покушали, али само један је успео.
Цар Гордије је богато наградио Трифуна, али његова одлука је била да се врати свом старом скромном животу и гајењу гусака, а богатство је поделио сиротињи
Након доласка цара Декије на римски престо поново су почели прогони хришћана. Како није хтео да се одрекне Христа, Свети Трифун је доживео стравично мучење на крају којег му је одрубљена глава. Сахрањен је у Кампсади, свом родно месту, након чега су његове мошти пребачене у Цариград одакле је његова донета у Котор, где се и данас налази.
Народни обичаји на дан Светог Трифуна
Светог Трифун је слава виноградара. На његов дан обичај је да виноградари орежу барем један чокот винове лозе након чега га поливају вином. Веровање је да ће тако виноград богатије рађати. У народу постоје бројна веровања везана за Светог Трифуна. Кажу да ће ако тај дан пада киша сво воће и усеви добро родит, а ако дан буде ведар, година ће бити сушна и неродна.
Срби верују да са овим даном стиже и пролеће, буде се биљке и животиње и најузвишенији људски осећај – љубав, где има улогу чувара брачне љубави и верности.Такође га сматрају ћуваром усева, воћњака и винограда, те му се моле за њихово очување и добар принос. Шумадијска села славе га као заветни дан, сматрајући да он штити села од града и поплаве.
Comment here