Вероватно сте се запитали, како је град Крагујевец добио име! Назив Крагујевац изведен је од имена птице крагуј. Крагуј припада реду птица грабљивица. То је крупна, снажна и мускулозна птица која на прстима има јаке, повијене и оштре канџе. Кљун јој је такође врло јак, а нарочито је снажан његов горњи део са шиљастим врхом и оштрим ивицама које се преклапају преко доњег кљуна. Све је ово подешено за хватање и кидање плена. Чуло вида ових птица је необично оштро, а и чуло слуха је врло осетљиво.
Крагуј, по величини и снази сличан орлу, има распон крила до 3 метра. Радије се храни лешевима угинулих животиња, зато га другачије називају лешинар или стрвинар. Има га две врсте: крагуј (Gups Fulvus) је доста честа птица наших планина, а ређи је головрати црни крагуј (Aegupuus monachus).
У Србији су у средњем веку употребљаване за лов дресиране птице, као: јастреб, крагуј или крагујац, а највшпе соко. Реч крагуј потиче из старотурског језика од речи крагу (крагуј). У лепеничкој области, где се додирују огранци Рудника, Црног врха и Гледићких планина, било је доста шума у којима су живеле ове птице. Оне су хватане и дресиране за лов. У ове крајеве је због лова долазио Деспот Стеван Лазаревић. Године 1427, враћајући се из лова, умро је на путу за Београд. Он је ловио помоћу крагуја. То бележи његов биограф Константин Филозоф:
„Подигавши се, иђаше ка Београду. Кад је био на месту званом Главица (данашњи Стојник), обедовавши изађе да лови, и док је још ловио, узео је крагујца на руку своју. Овог узевши није га носио како треба, он, који је до сада све како треба и на удивљење изводио и чинио и нагибао се на сваку страну да са коња падне. Обухвативши га са обадве стране вођаху га до стана. И кад је био у шатору, он лежаше, а то беше свима дирљив призор, испустивши само један глас: ,По Ђурђа, по Ђурђа , говорећи“
Пре него што је створено насеље Крагујевац, место на коме се развио морало је бити познато по називу изведеном од имена птице крагуј. Било да су се овде крагуји скупљали у већем броју — јер им је место било повољно за исхрану, било да су овде хватани за дресирање, место на коме их је било у великом броју названо је Крагујево или Крагујевац (од крагуј, кра- гујац), а из тога је створен назив за насеље.
Турски називи: Караговинџа и Карађофџа, који се може читати и као Карагуфџа, а којим је Крагујевац обележен у турским изворима, нису ништа друго до преводи на турски језик назива Крагујевац. У називу Караговинџа главни део речи је караго (карагу — крагуј), а у називу Карагуфџа главни део речи је такође карагу (крагуј).
Може се узети да назив Крагујевац потиче од мушког имена Крагуј, опет изведеног од имена птице крагуј. Међу именима расељених лица из Крагујевца, која се помињу у тапу-дефтеру, не налази се ово име — било је, вероватно, ретко, — али је то име постојало као мушко име. Место на коме се подигао Крагујевац било је, може бити, познато по неком објекту који је припадао неком лицу по имену Крагуј: њиви, лугу, прелазу преко Лепенице — те је од присвојног придева Крагујев постао назив Крагујевац.
Comment here