Осим ИПАРД мера и републичких субвенција, пољопривредници у највећем броју општина могу добити помоћ и од локалне самоуправе. Упркос јасним упутствима и мишљењима датим од стране надлежног министарства, начин на који поједине општине спроводе доделу тих субвенција завређује нарочиту пажњу. Овај вид доделе субвенција за пољопривреднике, у општини Бољевац, чини се недовољно транспарентним и без јасних критеријума по којима се они додељују, па самим тим и са повећаним могућностима за разне видове злоупотреба. Из године у годину, конкурс за доделу пољопривредних субвенција у овој општини бива праћен новим преседанима којима се председник општине Бољевац др Небојша Марјановић и његов заменик Жанко Видаковић служе, довијајући се да на свакојаке начине изиграју закон.
Модус операнди је врло једноставан.
Определе се средства из општинског фонда за пољопривреду која ће служити за директне подстицаје пољопривредницима, распише се конкурс на који се пријављују пољопривредници са својим новчаним захтевима, када сви ти захтеви достигну фондом предвиђени износ укупних давања, конкурс се затвара.
Дакле, субвенције се у овој општини додељују по принципу: КО ПРВИ ДЕВОЈЦИ – ЊЕГОВА ЈЕ. А ко ће први стићи до тих давања? Наравно, они који једини и буду обавештени да је конкурс у току. Као потпуно нормална, усталила се пракса да чланови комисије субвенције додељују својим рођацима, родитељима и супружницима без да претходно траже своје изузеће од одлучивања у конкретном случају. Осим тога, субвенције се додељују и запосленима у Општинској управи и функционерима општине Бољевац па се стиче утисак да се новац пореских обвезника злоупотребљава на најгори могући начин користећи пољопривредне субвенције као стимуланс намењен уском кругу људи потчињених Марјановићу и Видаковићу.
Право на учествовање у конкурсу претвара се у привилегију резервисану за појединце, између осталог, и тако што се обавештење да је конкурс за доделу субвенција био отворен, објави на сајту општине тек када више није преостало слободних места или се уопште и не објави. С обзиром на то да доста бољевачких села није покривено сигналом мобилне телефоније нити има приступ интернету, општински прописи децидно предвиђају и то да се позив за учествовање у конкурсу мора окачити на огласној табли у свакој месној заједници и рекламирати на локалној радио станици која се обилато финансира општинским средствима управо из тих разлога. Упркос томе, становници Бољевца никада нису имали прилике да тим путем сазнају било шта везано за општинске субвенције.
У Бољевцу је сасвим могуће и да списак добитника субвенције никада не буде обелодањен, као што је то случај из 2019. године. Шта више, од надлежних општинских служби је званично захтевано да се тај списак објави као информација од јавног значаја, а општински челници су се о тај захтев оглушили, па је до данас списак добитника субвенције остао непознат. Статус најстроже чуване тајне овај списак добио је и због тога што је један од спорних добитника субвенције пољопривредно газдинство помоћника председника општине.
Да су у стању да систем локалне управе доведу до апсурда, др Марјановић и његов заменик Жанко доказали су 2016 године када су ребалансом определили додатна средства за финансирање програма подстицаја пољопривредницима јер су Илији Ђорђевићу из Валакоња омогућили да поднесе захтев за субвенцију након што је квота већ била попуњена.
Несумњиво, субвенције у општини Бољевац користе се за богаћење појединаца а не за развој пољопривреде и представљају озбиљну злоупотребу јавног новца.
Comment here