„Напредак“ човечанства довео је између осталог и до тога да вештичарење постане не само легално већ и пожељно. Иако оно не подразумева жртвовање четвороногог певца у ноћи пуног месеца јер су се и вештице сходно времену у ком живимо „апдејтовале“, ипак ни ово последње ажурирање вештичарења не изгледа баш најбоље, ни у естетском ни у духовном смислу. О чему се ради сазнаћете у наставку текста.
На тридесетак метара од централне јагодинске Цркве и јагодинске гимназије на новоуређеном тргу налази се ни мање ни више него споменик вештици. Иако је сама идеја уређења овог трга позитивна ствар вредна хвале поменути споменик баца сенку на учињено.
Идејни творац овог дела је у по узору на инсталације Марине Абрамович одлучио да на сопстени начин софистицирано промовише вредности које заступа.
На споменику вештици, осим вештице направљене од парчади метала налази се и приказ гаврана док се на вештичином левом бедру, налази беџ са натписом ПРИРУЧНИК ЗА ВЕШТИЦЕ.
Интернет портал Глас Поморавља је истражујући дошао до података да је једина особа за коју знамо да је написала „Приручник за вештице“ у издању Српског пера директорка јагодинског Центра за социјални рад Бисерка Јаковљевић па на основу тога постављамо питање да ли је иста била један од добровољних донатора овог споменика пошто беџ на левом бедру вештице носи натпис њене књиге и да ли неко ко себе сматра вештицом, с обзиром да пише приручнике тог типа може да води Центар за социјални рад.
С правом се поставља питање да ли се, узимајући у обзир близину Цркве и гимназије, уместо вештице овде могао наћи неко од српских духовника, доктора наука који је потекао из ове гимназије или можда Јара Лабуд-надалеко чувени професор јагодинске гимназије?!
Увидом у чињенично стање поставља се и још низ питања:
Чиме су вештице заслужиле споменик у Јагодини и чиме је то ова вештица задужила Јагодину? Хоће ли се овде обављати одређени обреди и имају ли грађани разлога за страх? Да ли је следеће што можемо очекивати приручник за ђаволице и споменик ђаволици?
Све у свему, не знамо да ли се званично откривање овог споменика очекује за Ускрс, али у јеку напада на СПЦ сатанизам нам ни у ком облику није потребан. Глорификација сатанизма под маском културе одваја нас од вере, традиције и националног идентитета а Глас Поморавља ће по овом питању сутра отићи до Центра за социјални рад како би о овој идеји и њеној поруци више чули од жене која је по свeму судећи директно или индиректно одговорна за ову инсталацију и која ће неупитно постати једина легитимна наследница Марине Абрамович.
Невезано за то, Глас Поморавља ће покренути иницијативу за рушење овог срамног споменика јер је евидентно да иза ове идеје стоји само егоизам једне особе, њене упитне амбиције, самореклама и дискутабилне вредности које заступа. Чак ни Достојевском није за живота подигнут споменик па је у најмању руку неукусно је да ова локална списатељица то уради сама себи.
Аутор текста:
Стефан-Вук Милановић
(Преузето са интернет портала Глас Поморавља)
Comment here