Влада Републике Србије усвојила је 25. октобра 2012. године Стратегију развоја образовања у Србији до 2020. На измаку 2019. намеће се питање шта се од планираног овом Стратегијом остварило и какве промене у образовању нам је донела.
Као један од важних реформских принципа Стратегије истакнута је изборност, односно већа понуда изборних програма. У пракси то је најчешће значило да школе немају одговарајуће предаваче међу постојећим наставним кадром за ове програме, а због згуснутог и претрпаног распореда то је неретко значило и по осам часова за ученике по дану.
Дуго најављиван и коначно усвојен Закон о уџбеницима поред низа новина није решио основни проблем, а то је висока цена уџбеника, различити програмски садржаји за сваку следећу школску годину па уџбеници не могу да се наслеђују, односно не може да их користи следећа генерација, а посебан проблем је недовољан увид у њихову садржину због чега нам се дешавало да се неки уџбеници повуку тек након реакције родитеља и других учесника у образовању и васпитању деце.
Бесплатни уџбеници су оно што наш систем треба да обезбеди за сваког ученика, а не само за ученике из социјално, тј. материјално угрожених породица или за ученике са сметњама у развоју, као и за свако треће дете у породици или наредно дете, како се то данас спроводи.
У Годишњем извештају о реализацији акционог плана за спровођење Стратегије образовања у Србији до 2020.године за 2018.годину се наводи да од 2014. од кад је уведен трећи, комбиновани тест за завршни испит на крају основног образовања и васпитања има мање неправилности него је то био случај претходних година. Међутим, у јуну ове године сви смо били сведоци низа неправилности који су обележиле малу матуру (“цурење“ тестова из математике), знатно више него их је било до сада, тако да о “пооштреном придржавању прописаних процедура“ како се то наводи у овом извештају, нема ни речи.
Осим што није остварено да средњошколско образовање до 2020.године постане обавезно, Министарство просвете, науке и технолошког развоја променило је и начин завршетка средњег образовања и другачије полагање велике матуре планира се за школску 2020/21. годину, а завршног испита за школску 2019/20. годину. Када се има у виду како је спроведена мала матура у основним школама, тешко је веровати да се могу обезбедити регуларни услови за полагање велике матуре у целој земљи. Посебан проблем је што се овај нови концепт полагања односи на ученике који су наставу пратили по старом плану и програму, док се нови концепт полагања матурског испита усклађује са реформисаним програмом.
На измаку ове календарске године поставља се питање ко ће радити нову Стратегију образовања и да ли ће и она бити само списак пожељних решења, као што је једносменски рад или низ преписаних и неприлагођених предлога из стратегија западних земаља. Нашем друштво потребно је да се озбиљно позабавимо системом образовања и васпитања, да се одреде приоритети, врате критеријуми и квалитет на свим нивоима образовања , имајући у виду целокупан друштвени контекст који је потребан за спровођење једне такве Стратегије.
Писала:
Гордана Маринковић Савовић
Comment here