Сеоски туризам – Косјерић
Косјерић је традиционално туристички оријентисана општина. Историјска баштина, живописни пејзажи, пријатна клима и гостопримство мештана, уз удобан смештај и богату понуду садржаја, годинама привлаче посетиоце из свих крајева Србије и Црне Горе, па и шире.
Срдачни и гостољубиви домаћини села око Косјерића пре више од две деценије почели су да примају госте у своје домове. И лети и зими, разних професија, различите старосне структуре, различитих платежних могућности, гости се селу стално враћају. Зашто? Зато што је све снажнија потреба за боравком у очуваној природној средини, која ствара осећај опуштености, смирености, релаксације, слободе, што је у супротности са начином живота у урбаној средини.
За многе је то бег од стварности урбане дзунгле, успоравање ритма живота, освежење и “пуњење батерија“. Али и више од тога. Непосредним контактом и дружењем, учешћем у свакодневном животу мештана, разбијају се класични оквири туризма, ствара се непосредна и присна атмосфера ( за разлику од хотелске), гост се осећа “као код своје куће“, стварају се пријатељства. За госта то значи повратак природи и здравим коренима, за домаћина ширење видика кроз прожимање традиционалног и модерног. То је оживљавање села, то је свеукупни развој.
Мионица (косјерићка)
Боравак у селу Мионица, на 620м надморске висине, богатом потоцима и изворима бистре, хладне воде, обнављ аенергију и крепи снагу. Село има 150 становника, удаљено јеод Косјерића 9км. Терен је брежуљкастог типа, обрастао пашњацима, боровом и брезовом шумом, идеалан за шетњу и планинарење.
Постоје обележене пешачке стазе. За непун сат лаганог хода кроз нетакнуту природу може се стићи до Дивчибара одакле се пружа величанствен поглед на околину. Испод Субјела извире река Поповица богата рибом, углавном кленом и кркушом. Могуће је купање у реци. Љубитељи лековитог биља и јестивих печурака могу уз помоћ љубазних домаћина да их сакупљају и од неких спреме укусна јела.
Сеоским туризмом се баве три домаћинства.
Скакавци
Село необичног имена „угнездило“ се међу пропланцима обраслим боровим и буковим шумама, на јужној страни Маљена, а у подножју Дивчибара. Име је добило по водопадима који „скакућу“. Налази се на надморској висини од 600м, удаљено од Косјерића 11км и броји 250 становника.
У центру села, на Брезику, изграђен је Туристички инфо центар где се могу добити све потребне информације: о селу, о домаћинствима која се баве сеоским туризмом, о излетишту Котлина – са водопадом високим 15 м, о бушотини где је температура воде 40°Ц.
Пружањем услуга у сеоском туризму баве се три домаћинстава.
Стојићи
Село припада месној заједници Доња Ражана, има 105 становника. Удаљено је 6 км од Косјерића а надморска висина је 550 м. Овај брдски предео обрастао четинарском и листопадном шумом са великим пашњацима и речицом, погодање за шетњу, пецање и друге врсте активног одмора.
Лепог положаја, под планином Букови и надомак туристичког центра Дивчибаре, предност је близина магистралног пута М21. Пруга Београд – Бар пролази кроз Стојиће, а сама железничка станица (Ражана,с випутнички возови стају) је у непосредној близини домаћинства које се бави сеоским туризмом.
Мушићи
Од ушћа речице Градње у Скрапеж па све до Маљена и Субјела смештено је село Мушићи, на надморској висини од 700м и удаљено од Косјерића 14км. Има 320 становника .Терен је брдско-планински, а опет са доста равнице, што чини пејзаж веома разноликим и представља изванредне могућности за шетњу и бављење различитим врстама активног одмора.
Сеоским туризмом бави се једно домаћинство.
Сеча Река
Село које је добило име по речицама које се „секу“ налази се на надморској висини 480–650м, броји 760 становника, удаљено је од варошице 7км.
Одликује се живописним пејзажима и многобројним стазама за шетњу. То је воћарски крај познат по засадима шљива и малина. У селу се налази најпознатији споменик овог краја, Црква брвнара, саграђена у 15. веку а обновљена 1812. године. У порти цркве су смештени споменици крајпуташи (споменици палим борцима у Првом и Другом балканском и Првом светском рату) који опомињу и не дозвољавају да се прошлост заборави.
Сеча Река зачетник је развоја сеоског туризма у Србији, некадашњи добитник „Туристичког пупољка“ (1985. године), а од тадашњих 20 домаћинстава која су се бавила сеоским туризмом данас је заступљено само једно.
Доњи Таор
Село на обронцима планине Повлен, на 1000м надморске висине, од Косјерића је удаљено 20км. Типично планинско село, идеално је место за оне који беже од градске вреве и неподношљивог темпа живота.
У селу се налази извориште реке Скрапеж и чувена Таорска врела, јединствена по својој лепоти. За љубитеље природе постоји могућност планинарења и прикупљања шумских плодова. Село делимично административно припада општини Ваљево, домаћинство која се баве сеоским туризмом сарађује са ТО Ваљево и ТО Косјерић.
Comment here