Изјава народне посланице Иване Роквић да СПС у Крагујевцу раскида коалицију са Српском напредном странком, изречена у једној телевизијској емисији, узбуркала је локалну политичку сцену. Деманти који је убрзо уследио од стране председника градског одбора социјалиста Ивице Момчиловића није утишао расправу већ је отворио питање шта се заиста дешава иза кулиса крагујевачке власти.
Пробни балон или покушај препакивања власти
Једна од најчешћих интерпретација у политичким круговима јесте да се ради о класичном „пробном балону“ тј. поруци упућеној партнерима и јавности како би се испитале реакције на могући прекид сарадње. Уколико СПС заиста „диже цену“, овај потез би могао бити начин да странка избори бољу позицију у локалној власти, више функција или већи утицај у доношењу одлука.
СПС у Крагујевцу има седам одборника, док СНС држи већину са 26. Са таквим односом снага, социјалисти могу да подсете на свој значај у стабилности власти, нарочито у тренутку када се у граду све чешће говори о унутарпартијским променама у СНС-у.
Притисак на СНС или унутарстраначки сигнал
Спекулације о могућем расформирању или реконструкцији градског одбора СНС-а у Крагујевцу трају већ неко време. У том светлу, изјава Иване Роквић може деловати као притисак на локалне напредњаке, као порука да партнер из коалиције не жели да буде пасивни посматрач у вршењу власти.
Политичке „контролисане кризе“ овог типа нису реткост, а често се користе да би се редефинисали односи снага унутар власти, без стварне намере да се коалиција заиста раскине.
Крагујевац као огледно поље новог курса СПС-а?
Поједини параметри и сплет околности указују да би Крагујевац могао послужити као терен за тестирање новог курса СПС-а, који настоји да се дистанцира од улоге вечитог млађег партнера СНС-а. Уколико је реч о унутарстраначком преиспитивању које долази из струје блиске Бранку Ружићу, овај потез може бити први сигнал да СПС покушава да поврати део некадашњег политичког идентитета.
Међутим, за сада нема званичних потврда да је реч о широј стратегији. Уколико је ова изјава дата плански вероватније је да је Крагујевац изабран као погодна сцена за мерење пулса јавности и реакције коалиционих партнера.
Могући маневар власти пред ванредне изборе
Још једна теза која кружи јесте да је цела ситуација можда део координисаног маневра власти. У граду где је опозиција најслабија, а протести у односу на остале веће градове готово нечујни, стварање привидне нестабилности могло би да послужи као увод у расписивање ванредних локалних избора.
Такви избори би могли „освежити“ кадрове и обновити легитимитет постојеће власти, али и даље нема никаквих званичних најава које би указале да се у том правцу већ креће.
Несмотрена изјава или пажљиво оркестриран сигнал
Иако постоји могућност да је изјава Иване Роквић једноставно била преурањена и неутемељена у аргументима, искуство у политичкој пракси говори да ништа није случајно. Чак и „несмотрена“ реч у правом тренутку може бити део шире стратегије.
Било да је реч о сигналу ка коалиционим партнерима, тестирању утицаја унутар СПС-а или медијској припреми терена за неке будуће потезе, ефекат је већ постигнут. У Крагујевцу се поново прича о томе ко заиста држи конце локалне власти и то може може имати знатно шире реперкусије од тренутних.
Политичка тишина пред олују
Иако званично „ништа није раскинуто“, ситуација у Крагујевцу делује као пажљиво оркестрирана партија шаха у којој више сукобљених страна испитују границе туђе моћи али и стрпљења.
Да ли је реч о маневру, пробном балону или уводној етапи дубљих промена унутар власти остаје да се види али једно је извесно, политичка сцена у Крагујевцу није мирна, ма колико се то на први поглед чинило.