У јавности је ових дана покренута фабрикована афера која за циљ има дискредитацију директора Завода за васпитање деце и омладине Београд Ивана Јездића али и ове институције у целини.
Након што је двоје запослених добило отказе због повреде радне дисциплине, тачније због фалсификовања дневника рада у који су, како би забашурили пропусте у раду у својој смени уносили погрешне податке, јавност је подигнута на ноге. Овај случај пријављен је Другом основном јавном тужилаштву у Београду а такође је и пред горе поменутом радном организацијом покренут и дисциплински поступак против сада већ биших запослених. Иако су откази дати апсолутно у складу са законским и подзаконским актима двоје запослених наставља са опструкцијом ове институције и то тако што су у истој започели штрајк глађу са циљем скретања пажње јавности на овај случај и стварања атмосфере линча према новоименованом директору ове институције, иначе дипломираном правнику, Ивану Јездићу.
Напомене ради важно је истаћи да је управо Јездић након доласка на место директора у ову институцију разоткрио злоупотребе бившег руководства у вредности од 27 милиона динара за шта је поднео и кривичне пријаве. То је вероватно највећа пљачка која је у скорије време откривена у некој институцији од стране новог руководства.
Портал „Буђење“ контактирао је Ивана Јездића, директора ове установе који је том приликом изјавио следеће:
“Сам инцидент који се у смени отпуштених догодио у Заводу и није толико споран колико је спорно то да су они фалсификовали дневник рада. У дневник рада унели су апсолутно неистините податаке. Између осталог, све колеге које су радиле у сменама између, а реч је о четворо колега, дали су своје изјаве које су дијаметрално супротне у односу на изјаве људи који сада себе желе да представе као жртве. Руководилац радне јединице је поднео пријаву, и након сагледавања комплетног чињеничног стања, утврђена је одговорност запослених и они су добили отказ. Ја свој посао радим часно и поштно, трудим се да иза мене остану резултати, ово је државна установа и није ничије власништво, што сам као неко ко је на челу новог руководства и доказао када сам покренуо кривичне пријаве због пљачке и ненаменског трошења средстава ове установе у претходном периоду. То очигледно некоме смета. Уз то, ова установа ради са веома специфичном групом штићеника и овде једноставно нема места за шпекулације било ког типа, ни радних ни финансијских.”
Отпуштени Игор Петровић се није јављао на телефон али је за портал Нова.рс истакао:
“Чекам Инспекцију рада да дође и погледа све те предмете. Мислим да се в.д. директор томе није надао, али видећемо. Правада је у овом систему врло спора, ја то знам, али ништа ми друго не преостаје осим легалног пута и судског, на који већ идем.”
Уз ово, у својој изјави за Нову, Петровић је крајње у непрофесионалном маниру етикетирао Јездића наглашавајући да исти не познаје свој посао, да нема довољно знања, да је представник пропалог система и да мобингује запослене, иако су запослени листом подржали одлуку директора Јездића.
Јасно је да ће се надлеже институције позабавити овим проблемом али на овом примеру може се приметити да је оно што урушава кредибилитет опозиционих медија управо њихова необјективност у којој су приче људи који због неиспуњавања радних обавеза али врло често и криминала и корупције пожељни саговорници оваквим медијима, уколико у својим изјавама таргетирају одређене институције или руководство истих изношењем генерализујућих ставова и уношењем политичке конотације у личне спорове које воде како би за то добили публицитет и евентуалну подршку јавности.
Comment here