Скуп мештана крагујевачког насеља Виногради, одржан због најава да ће у том делу града бити смештен већи број страних радника и миграната, отворио је шире питање односа града према миграцијама и потенцијалним последицама које оне могу имати по локалну заједницу.
Грађани који су се окупили на протесту истичу да нису против доласка људи који раде и поштују законе, али су забринути због, како кажу, „неконтролисаног прилива лица без јасних података о идентитету, здравственом стању и намени боравка“. Њихове примедбе најчешће се односе на безбедносне, здравствене, културолошке и економске последице.
Према речима више саговорника, у Крагујевцу се последњих месеци може уочити пораст броја страних радника и лица која не говоре српски језик, што код дела становништва изазива неповерење.
„Нисмо ксенофоби, али хоћемо да знамо ко долази, где ће бити смештени и какве мере безбедности и контроле град предузима“, навео је један од мештана.
Безбедносни и здравствени аспекти
Према проценама безбедносних стручњака, ризици могу настати ако се већи број људи без социјалне контроле и услова за интеграцију, настани у једном подручју. У таквим ситуацијама често долази до пораста ситног криминала, нелегалног трговања и конфликата. Истовремено, стручњаци за јавно здравље упозоравају да су у појединим мигрантским групама заступљене заразе попут АИДС-а, хепатитиса и туберкулозе. Тај ризик за ширу заједницу може у потпуности контролисати здравственим прегледима, скринингом и вакцинацијом али је упитно да ли држава и локална самоуправа имају икакав план.
Културолошки и економски изазови
Брзе демографске промене често изазивају отпор, посебно у мањим заједницама. Стручњаци подсећају да је Крагујевац и раније пролазио кроз миграционе таласе после ратова деведесетих али су их тада чинили људи истог језика и културе. Међутим и поред тога последице тих миграција по микроидентитет Крагујевца видљиве су и дан данас. Из тога разлога, нарочито сада постоји опасност да дође до културолошког судара ако се нови становници не укључе у локални живот.
„Интеграција није једносмерна улица. Ако се људи држе изоловано, настају такозвани ‘гета квартови’, а то је пут ка социјалним проблемима. Зато су потребни курсеви језика, пословна обука, сарадња са градом али контролисан прилив радне снаге“, сматрају социолози.
Са економског аспекта, имиграција може имати двострук ефекат. Док послодавци у појединим индустријама поздрављају долазак радне снаге, грађани оправдано страхују да ће то снизити цену рада и повећати конкуренцију на тржишту. Напомињемо да локална самоуправа до сада није изашла са званичним подацима о броју и статусу досељених радника.
Потреба за транспарентношћу
И док се расправе воде на друштвеним мрежама, мештани траже конкретне информације. Најчешће питање гласи: ко одлучује о смештају страних радника и да ли је град укључен у процес надзора?
Непостојање званичних података, кажу упућени, оставља простор за страхове и спекулације. Управо зато грађани траже да се у најкраћем року одржи јавна расправа и да представници локалне власти изађу са званичним информацијама колико људи долази, где ће бити смештени и које мере безбедности и здравствене контроле су предвиђене.
Поуке из европске праксе
Искуства западноевропских земаља показују да неконтролисано или неинтегрисано досељавање може довести до настанка изолованих зона са повећаном стопом криминала и насиља. Напади на жене, децу, верске објекте и уставни поредак веома су честе појаве у Западној Европи а и поред система надзора велики број кривичних дела остаје неоткривен.
Шта даље?
Ситуација у Виноградима може бити упозорење али и прилика за озбиљнију политику управљања миграцијама.
Од локалних власти грађани очекују јасне одговоре, а од државе системске мере које ће гарантовати безбедност и здравље, али и поштовање закона и људског достојанства.
Како истичу мештани и стручњаци, „проблем је у одсуству реда, информација, контроле и другачијег културолошког миљеа људи који се досељавају“.