На факултетима Универзитета у Крагујевцу почела је нова академска година. Уместо свечане атмосфере и пуних амфитеатара, почетак октобра ове године носи више питања него одговора:
зашто је све мање бруцоша на државним факултетима, шта је остало иза прошлогодишњих блокада и где су нестали студенти који су до јуче били мотор протеста?
Према подацима Универзитета, на 12 факултета у Крагујевцу уписано је око 2.300 студената, што је осетно мање него претходних година. На појединим студијским програмима остао је велики број слободних места, чак и на буџету, што указује на озбиљан пад интересовања за студирање на државним универзитетима. Универзитет је и сам признао да је број новоуписаних кандидата мањи него прошле године.
Последице блокада
Прошлогодишње студентске блокаде, које су трајале недељама, оставиле су дубок траг на целу академску заједницу. Година је за многе фактички изгубљена. Испитни рокови су били померени, настава убрзана или скраћена, а многи студенти су изгубили право на дом, стипендију или буџетско место.
Парадоксално, управо професори који су тада подржавали и подстицали блокаде, данас се понашају као да се ништа није догодило. Испитни критеријуми формирани су без слуха за изгубљено време и околности које су довеле и до кашњења уписа нове генерације бруцоша. Уместо академске солидарности завладала је у најмању руку административна хладноћа.
Пад мотивације и губитак поверења
Сви параметри показују да млади који су тек завршили средњу школу све чешће одустају од државних факултета. Уместо да у универзитетима виде сигуран пут ка знању и професији, они у њима све чешће препознају нестабилност, идеолошке поделе и ризик да се изгуби година због туђих одлука.
Подаци о упису то потврђују: да би се попуниле квоте, факултети су ове године морали да расписују чак и треће, ванредне уписне рокове.
Мање младих и на протестима
Један од симптома нове апатије међу студентима јесте и њихово одсуство са јавних догађаја и протеста. На недавном дочеку студената из Новог Пазара у Крагујевцу, примећено је да је било мање од 10 одсто младих и студената међу присталицама опозиције. Они који су некада предводили протесне колоне, сада све чешће остају по страни. Разочарани исходом блокада, притисцима и губитком једне године, студенти данас више посматрају него што учествују.
Систем који ћути
Ни Министарство просвете, ни Универзитети нису понудили конкретне мере којима би надокнадили изгубљену годину или мотивисали нове генерације. Настава се наставља „као да ништа није било“, али је поверење у образовни систем озбиљно уздрмано.
Без искреног признања шта је пошло наопако овај тренд ће се само продубљивати.
Празни амфитеатри као упозорење
Празнија клупа на почетку нове школске године није само статистика, то је симбол губитка вере у образовни систем. Универзитети, ако желе да поврате углед, морају се вратити суштини: студенту као центру академске заједнице. Без тога, ни један почетак академске године више неће бити празник, већ само подсетник на све што је изгубљено.