Сваки покушај да се редовни инфраструктурни радови представе као скандал говори више о онима који га пласирају него о самом догађају. Последњи пример долази из Топонице, где је током реконструкције крова Дома културе, због обилних падавина, дошло до оштећења плафонских плоча које су свакако биле планиране за замену.
Опозиција је, без провере чињеничног стања пожурила да догађај прикаже као изненадно „урушавање“ крова и „угрожавање безбедности грађана“, занемарујући званичне податке.
Таква политичка тактика, да се сваки инцидент претвори у драму, а свака кап кише у катастрофу, на жалост није ништа ново. У времену када су информације лако доступне, а реакције надлежних брзе и транспарентне, овакве злоупотребе делују као непромишљени покушаји да се створи сензација тамо где за исту нема места.
Евидентно је да опозиција уместо аргумената, програма и идеја, у последње време све чешће нуди буку и полуинформације које каналише и пласира у циљу прикупљања политичких поена. На примеру Дома културе у Топоници, где су радови финансирани средствима Министарства културе кроз програм „Градови у фокусу“, види се колико је лако искривити чињенице али и колико је опасно изгубити поверење грађана.
Када се просечан грађанин једном увери да га неко обмањује ниједна наредна критика више нема тежину. Уместо да се похвали улагање у локалну инфраструктуру и културу, или барем прећути, кренуло се у другом смеру и део опозиције је одлучио да урушене картонске плоче представи као катастрофу и метафору система, тачније као еквивалент новосадској надстрешници.
Међутим, резултат је супротан.
Злоупотребом информација, опозиција не руши власт, она руши сопствене шансе за успех и сопствени кредибилитет јер уместо да покаже зрелост и одговорност, она остаје заробљена у политици сензационализма, која све мање има одзива међу озбиљним и прагматичним људима који одлуке доносе на основу чињеница. Управо ту се рађа проблем јер баш такви људи одлучују следеће изборе.