Град Крагујевац формирао је радну групу која ће се бавити израдом Локалног акционог плана за родну равноправност у периоду од 2025. до 2027. године. Најављена је и јавна расправа како би се „унапредила равноправност жена и мушкараца“. Али суштинско питање гласи да ли је ово заиста проблем који гори у нашем граду, или још једна форма без стварне сврхе?
Равноправност полова или равноправност родова?
У јавном простору све чешће се примећује злонамерна замена појмова којом се, уместо о равноправности полова — дакле мушког и женског, као биолошких и непроменљивих категорија говори о такозваној равноправности родова. Тај лингвистички заокрет није безазлен, јер иза њега стоји идеолошка агенда која покушава да релативизује природне разлике и утиче на саме основе друштвеног и породичног поретка. Свесни су тога сви политички актери, од власти до опозиције, али већина ипак пристаје да учествује у овој игри речи, водећи рачуна више о међународним центрима моћи него о здравом разуму и вредносном систему сопственог народа.
Суштина радне групе-нова форма, стара пракса
Овакве радне групе појављују се готово по аутоматизму у свакој локалној самоуправи. Формирају се да би се испунила форма, написали планови и усвојили „мерљиви индикатори родне равноправности“. Међутим, иза папира и семинара ретко стоји реална потреба. Жене у Крагујевцу данас нису дискриминисане у институцијама, на руководећим местима или у јавном животу. Напротив, у многим областима већ су заступљене у проценту који достиже, па и премашује, европски просек.
Који је стварни циљ?
Званични разлог постојања ове радне групе јесте „унапређење положаја жена“. Али у пракси, овакви механизми све чешће делују као средство политичке и идеолошке промоције, а не као одговор на реалне проблеме. Уместо да се локална власт бави конкретним питањима као што су подршка породицама(превасходно оним традиционалним), усвајање локалног плана „родитељ неговатељ“, демографска политика и положај младих родитеља, стварају се тела која продубљују поделе између мушкараца и жена, као да је та борба и даље питање елементарне правде, а не статистике.
Чиме су то жене у Крагујевцу угрожене?
Питање које остаје без одговора. Да ли су угрожене у јавним установама, где често чине већину запослених? Или можда у школству и здравству, где управо жене држе највећи број руководећих позиција? Уколико нема конкретних података о дискриминацији, онда овај план више личи на покушај да се „проблем“ пронађе како би се оправдало постојање радне групе.
Интенција деградирања мушкараца и очева
Најспорнији део оваквих иницијатива јесте њихова једностраност. Под изговором равноправности, све се више гура наратив који, намерно или не, потискује улогу мушкараца и очева. Нигде се не спомиње заштита њихових права, њихово учешће у васпитању деце, нити подршка очинству. Друштво које непрестано инсистира на „равноправности“ жена, а никада на равноправности родитеља, у ствари производи нову неравнотежу, ону у којој мушка улога постепено губи вредност и поштовање.
Равноправност већ постоји
На папиру, али и у пракси, равноправност је одавно достигнута. Женe могу да се школују, запошљавају, напредују и буду део јавног живота у истој мери као и мушкарци. Ако постоје проблеми, они су углавном социјални и економски, тачније они погађају све грађане, без обзира на пол. Међутим, уместо да се решавају стварни изазови, уводе се радне групе које се баве идеолошким симболима.
Потребна је радна група за заштиту породице
Уместо што град улаже време и новац у расправе о томе ко је равноправнији, далеко би сврсисходније било формирати радну групу за заштиту породице, а пре свега оне традиционалне.
На крају да сумирамо, равноправност полова(о родној не сме ни бити речи) није проблем који Крагујевац данас тишти, док статус породица јесте. Уместо нових радних група које се баве питањем пола и рода, потребно је да се створи радна група која ће се бавити питањем све већег степена развода младих брачних парова, питањем наталитета како би се избегла замен становништва и увоз радне снаге и питањем живота, а пре свега породичног, социјалног и економског. То је једина расправа која заиста заслужује пажњу јавности.