Хапшење челника општине Рековац као и ранија хапшења лица блиских властима која се сумњиче да су учествовала у коруптивним радњама које су за последицу имале остваривање противправне имовинске користи говоре о јасној намери да се држава у наредном периоду обрачуна са криминалом и корупцијом.
Допринос студената овој акцији државе је неупитан пре свега јер су исти успели да мобилишу јавно мњење и на неки начин олакшају институцијама да делују у тренуцима када су локални функционери успели да акумулирају велику количину моћи у својим рукама.
Исти су пажљивим грађењем позиција тежили да око себе створе круг лојалних људи који би им омогућили да направе затворен систем функционисања и одлучивања са сопственим критеријумима у свим сферама локалних заједница.
Међутим, тренутна народна побуна усмерена је пре свега на систем и одговорне појединце, а без обзира на труд опозиције и опозиционих медија да протесте преузму и преформулишу захтеве тако што би главни захтев био промена власти то се није десило јер су захтеви студената као што је речено били и остали усмерени на процесуирање одговорних за пад надстрешнице, рад институција и зауствљање корупције у држави, корупције које у већој или мањој мери има и у осталим земљама у окружењу.
Када се ово узме у обзир као и чињеница да се у јавности свакодневно појављују информације о новим хапшењима не чуди што постепено долази до спуштања тензија и најаве нормализације функционисања државе.
Неспорно је такође да ако протести стану-стаће из само два могућа разлога. Први је тај јер је власт испунила захтеве, а други јер је на западу донета одлука да протести стану. А могућа су и оба разлога. Ово такође значи и то да ако протести стану „по милости запада“ онда су уз њихов благослов и почели што отвара многа питања везана за утицај странаца на политичку стабилност земље.
Упитних намера такође је и састанак опозиције са известиоцем Европског парламента Тонино Пицулом. На том састанку народни посланици Мариника Тепић, Здравко Понош, Биљана Ђорђевић, Борко Стефановић, Павле Грбовић и Ђорђе Станковић изнели су став да је до тренутне ситуације дошло због непостојања владавине права, услова за фер и демократске изборе, нефункционисања институција и недовољне слободе медија. Посматрано са овог аспекта важно је истаћи да уз сву нужност унапређења демократских потенцијала у одређеним сегментима друштва српска јавност-за разлику од опозиције, поучена искуствима из периода петооктобарских промена, по свим истраживањима веома негативно гледа на било какво посредовање западних дипломата у овом процесу. Све ово посебно добија на значају када се у обзир узме и јучерашња објаве Тонина Пицуле који је у својој анализи изнео тврдњу о подељености српског друштва и потреби да Европа посредује у дијалогу што је са аспекта независних држава апсолутно неприхватљиво.
У сваком случају, евидентан је пад тензија који ће очигледно резултурати скоријом нормализацијом функционисања државе као и прекидом блокада које за који дан улазе у пети месец.