Зашто поједини родитељи објављују на друштвеним мрежама дечје књижице са свим петицама?
Шта фали родитељима који каче дечје књижице са свим петицама? Да ли лече фрустрације или испуњавају своје амбиције
Последњи дани јуна прави су пакао за три врсте корисника друштвених мрежа: оних који “скролују” због природе посла, оних чија деца нису са свим петицама, као и они који уопште немају децу. Пост до поста искаче, а све саме фотографије књижица одликаша, које, гле парадокса – не постављају малишани већ њихови родитељи!
Од како су деца отишла на распуст, друштвене мреже су преплављене постовима које приказују ђачке књижице и оцене детета. Погађате, ако већ не знате – у питању су све сами одликаши са примерним владањем, који се истичу само по добром. Ниједна четворка. Ниједан неоправдани изостанак. Онда схватите да ваш малишан има једну четворку и два неоправдана, и можда вас је срамота да причате о томе? Грешите! За људе који ово раде, и стручњаци имају објашњење и критику.
Психолог Александра Јанковић, сматра да је овај тренд уско повезан са неиспуњеним амбицијама самих родитеља. Kако каже, они људи који су остварени, немају потребе да се прослављају преко сопствене деце.
– Добро питање за те родитеље који каче фотографије књижице своје деце јесте – зашто никада нису окачили своју? Јер је често реч управо о томе, да се преко деце лече неке фрустрације, комплекси, осећај инфериорности. Наравно, ту је и осећај поноса, и то је свакако исправно, јер право сваког родитеља да се поноси успехом свог детета, али често се прелази граница доброг укуса и мере – каже Јанковић .
Kолико год да је родитељ радио са дететом и помагао му, донекле је то и његова обавеза. Дакле, то је успех детета, не родитеља.
Александра сматра да ово свакако није прави и једини начин да неко искаже дивљење. Постоји велики број начина да се постигне много бољи ефекат, а да нико не “замрзи” то дете. нити почне да га задиркује јер се његови родитељи хвале његовом књижицом “на сва уста”, као и да се родитељи деце која нису савршени одликаши не осете мање вредним и лошијим.
– Уз дужно поштовање родитељима, њиховом залагању и подстицању, мислим да то једноставно није прави начин искаже дивљење, него је више у питању такмичарски порив да се другима покаже шта ми имамо, а други немају – објашњава Јанковић.
Живот је мерило интелигенције
Kако и сама каже, свако чудо за три дана. Пред нама је сезона одмора, летовања, па ће друштвене мреже преплавити фотографије са летовања.
– Деца то умеју много боље да категоришу, него родитељи. Често деца оних родитеља који не спадају у категприју омиљених, најбољих, умеју духовито да се осврну на то шта раде маме и тате чија су деца фаворити. А сваки родитељ који је у позицији да му дете није са свим петицама и најбоље, мора свом малишану да објасни да најбоље мерило интелигенције није та књижица, него нечији живот. И сам Векслер је рекао “Живот је крајње мерило интелигенције“.
Тако да је сасвим извесно да ће се у овим ситуацијама лошије осећати родитељ, него дете. Деца то све успешно каналишу. А савет за родитеље је најједноставнији могућ:
– Одговор на све ово не треба да буде ни агресиван ни злурад. Kажите “савка част, сву срећу вам желим, важно је да су нам деца здрава и да заједно напредујемо”, и то је то. Довољно је да човек похвали ту децу и родитеље, и тиме јасно скрене пажњу да ова врста такмичења заиста није неопходна – закључује психолошкиња Александра Јанковић.
Comment here