Најмлађи обућар у Србији Милош (23) изгубио локал због 100 динара!

Милошу Игњатовићу, најмлађем обућару у Србији, свет се срушио када је на лицитацији „изгубио“ локал због 100 динара – његови Лозничани су му вратили наду

О Лозничанину Милошу Игњатовићу (23) својевремено је Телеграф Бизнис писао као најмлађем предузетнику у овом граду и најмлађем обућару у Србији.

Своје суграђане и наше читаоце Милош је задивио одлуком да по завршетку средње електротехничке школе отвори  занатску радњу у центру града и што је за четири године поштеним радом постао најпопуларнији обућар.

Јуче је, међутим, Милош остао без локала од шест квадрата на Тргу Вука Караџића у Лозници због свега 100 динара! На лицитацији коју је расписала градска управа, а која је спроведена јуче, за толико је вишу цену закупа понудио власник једне мењачнице, што значи да Лозничани остају без омиљеног младог обућара који им је четири године вредно поправљао обућу.

Оглас којим је објављена лицитација сам случајно видео у локалним новинама и запрепастио се. Није ми било јасно зашто се и тај локал лицитира када сам четири године радио у њему и за то време уредно плаћао закуп и остале трошкове. Речено ми је да тако мора по закону. Изашао сам на лицитацију и без локала остао због 100 динара – каже Милош.

Свет се наглавачке окренуо овом младом човеку када је схватио да после четири године мора да се исели из локала у центру града. Свашта му је, каже, пролазило кроз главу док је покушавао да се прибере. Присетио се како је први пут, када је завршио школу и решио да оснује радњу одбијен на конкурсу Националне службе за запошљавање за подстицајна средства. Па, онда, када су га једном посетили инспектори и наложили да скине тенду. Сетио се и слаткоречивих обећања подршке младима који намеравају да остану у граду и младим предузетницима, посебно чуварима старих заната…
А онда и осмеха и похвала задовољних муштерија, којима је мењао ђонове, крпио патике, „ударао флекице“…

Кошмар у глави му се разбистрио након што је разочарање и љутњу поделио на друштвеним мрежама, јер су брзо почеле да се нижу позитивне рекације суграђана и других непознатих људи. Храбрили су га да истраје, пружали подршку, а поједини и конкретну помоћ.

– Нисам ни слутио да ће људи показати толико солидарности. Почео сам поново да верујем како има наде и како је људска доброта јача од бирократских прописа. Две госпође су ми бесплатно понудиле локале у центру града, а једна од њих ми је, када сам љубазно одбио понуду јер не желим да је оштетим, убеђивала да пристанем и да јој уместо кирије коју бих плаћао поправљам обућу док је жива – прича осмехујући се Милош.

После свега, Милош признаје да позитивније посматра живот и људе. Вредело је,  каже, разочарати се и издржати још једно искушење, када ипак сазнаш колика љубав, слога и скромност красе људе поред којих живиш.

– Где год будем отворио нову радњу извесно време ћу бесплатно поправљати обућу, а новац од муштерија које буду инсистирале да плате уплатићу у хуманитарне сврхе – јавно је обећао Милош.