Наша је обавеза и дужност као родитеља да нашу децу васпитавамо у духу вере коју су нам Свети Сава и остали српски светитељи оставили у аманет и утемељили нам пут, Светосавски пут.
Не скрнавите празник, ускоро је Свети Лука и Свети Петар Цетињски. Не шијте костиме за децу, не облачите их и не маскирајте у оно што њима не припада, не шаљите их да звоне по туђим кућама и становима, деца не знају шта представља Ноћ вештица и ко га прославља… свакако њима је то занимљиво, и не могу да схвате. Ви као родитељи морате их научити, имамо ми доста наших лепих православних празника, за понос. Ми имамо наш празник КРСНУ СЛАВУ, да ли неки американац, енглез зна нешто о нашој КРСНОЈ СЛАВИ, и како се долази на СЛАВУ и како домаћин отвара врата, и кога ће угледати, свакако свог рођака, пријатеља лепо обученог и веселог… ?
Зашто би нам све туђе било лепше и драже?
Како рече свети Николај Велимировић, у данашњем духовно убогаљеном свету влада тешка чамотиња и лењост, при чему је лако убедити готово свакога да је порекло оваквих празника безначајно и да је Халлоwеен обична, безазлена забава.
И ми имамо Беле Покладе, народни празник Словена, прослављају их Православни хришћани. Али, његови корени су пагански и везани су за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Данас се покладе углавном везују за почетак хришћанског обележавања великог поста уочи Вскрса. Покладе су дан за праштање и весеље, празник када се на трпези налази „бела“ храна, тражи се опроштај грехова, али се и припрема за Велики пост. Тада се мрси, а од наредног дана на пост. Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри („олалија“).
Да се вратимо на Ноћ вештица, које се слави у многим земљама, посебно у Америци и Енглеској, и то треба поштовати као и све туђе обичаје… али тако требамо поштовати и своје, а и нема разлога користити туђе обичаје и празнике. У Ноћи вештица се одрасли и деца облаче као бића из подземља (духови, зомбији, вештице, гоблини) и уживају у спектакуларним ватрометима. Куће се украшене бундевама или страшилима. Дворишта се украшавају надгробним споменицима, гремлинима, лампионима, страшилима, вештицама, наранџастим и љубичастим светлима, те декорацијама као што су скелети, паукови, бундеве, мумије, вампири и друга монструозна створења.
Претпоставља се да се током овог празника потроши близу осам милијарди долара годишње, па је сасвим јасна његова популаризација у свету али и на нашим просторима.
Закључак… ми свакако том обичају не припадамо, тог дана је Свети Лука и Свети Петар Цетињски, њих празнујмо, они нама припадају.
Зато тог дана забранимо деци одлазак на школске приредбе (тамо где их прослављају, али мислим да су ретке такве школе) поводом овог скупа, и не шаљите их да звоне по туђим кућама и становима јер, ми свакако нисмо део те традиције, целим својим бићем.
Завршио бих речима Светог Николаја Велимировића… „Зато, уместо да „угасимо ватру на домаћем огњишту“, тога дана упалимо кандило пред славском иконом, помолимо се Господу, да нам пода храбрости да будемо и останемо другачији, да нас обдари снагом да устрајемо на Њаговом путу и да нас избави од Лукавога“.
СВИМА КОЈИ СЛАВЕ СВЕТОГ ЛУКУ ИЛИ СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ, СРЕЋНА СЛАВА!
Comment here