Богојављење је дан када је по предању божји глас објавио да је Исус његов син и верује се да ће уочи овог дана у поноћ бити услишене све жеље. Овај празник се слави 19. јануара један је од 15 највећих празника Српске православне цркве.
Бројни верници на Богојављење иду у цркву по водицу којом ће се укућани после умити, али да би освештана вода заиста била делотворна, пре и после узимања воде потребно је изговорити одређене молитве.
Обичај је да на тај дан не треба ништа у кући радити, прати веш, а ткање обавезно изоставити. Никако имати зле мисли, желети или чинити другоме зло. На овај дан није обавезно постити.
У вези са Богојављањем код српског народа развили су се бројна веровања и обичаји. Тако се верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунти.
Обичај је био да неудате девојке ставе огледалце под јастук на Крстовдан, 18. јануара увече јер се веровало да ће уочи Богојављења сањати мушкарца за кога ће се удати.
Некада су младе девојке на Богојављенско јутро одлазиле на нетакнути извор, бацале по које зрно пшенице и кукуруза у њега, изговарајући: „Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве.“
Од временских прилика за Богојављење зависи какво нас време очекује. Тако се веровало да ће, ако за Богојављење буде јак мраз или пада снег, година бити родна, а ако буде ведро, година ће бити сушна.
Од пре десетак година код Срба је обновљен обичај да се у реку баци Часни крст, а младићи се такмиче да до њега стигну и први га ухвате. Крст, који би требало да буде направљен од залеђене прошлогодишње Богојављенске водице, оном ко први доплива до њега, до
Богојављење је дан када је по предању божји глас објавио да је Исус његов син и верује се да ће уочи овог дана у поноћ бити услишене све жеље. Овај празник се слави 19. јануара један је од 15 највећих празника Српске православне цркве.
Бројни верници на Богојављење иду у цркву по водицу којом ће се укућани после умити, али да би освештана вода заиста била делотворна, пре и после узимања воде потребно је изговорити одређене молитве.
Обичај је да на тај дан не треба ништа у кући радити, прати веш, а ткање обавезно изоставити. Никако имати зле мисли, желети или чинити другоме зло. На овај дан није обавезно постити.
У вези са Богојављањем код српског народа развили су се бројна веровања и обичаји. Тако се верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунти.
Обичај је био да неудате девојке ставе огледалце под јастук на Крстовдан, 18. јануара увече јер се веровало да ће уочи Богојављења сањати мушкарца за кога ће се удати.
Некада су младе девојке на Богојављенско јутро одлазиле на нетакнути извор, бацале по које зрно пшенице и кукуруза у њега, изговарајући: „Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве.“
Од временских прилика за Богојављење зависи какво нас време очекује. Тако се веровало да ће, ако за Богојављење буде јак мраз или пада снег, година бити родна, а ако буде ведро, година ће бити сушна.
Од пре десетак година код Срба је обновљен обичај да се у реку баци Часни крст, а младићи се такмиче да до њега стигну и први га ухвате. Крст, који би требало да буде направљен од залеђене прошлогодишње Богојављенске водице, оном ко први доплива до њега, доноси срећу током целе године.
Већина обичаја и обреда је била подстакнута жељом за здрављем, па је било уобичајено, а то може само онај ко је здрав, да се ујутру, пре сунца обави ритуално купање у реци.
Comment here