АфераДруштвоПолитика

Драгана Трифковић у улози Ђиласове деснице

У последње време у одређеним круговима са пажњом и подсмехом се прате активности самозване директорке такозваног Центра за геостратешке студије Драгане Трифковић која уз покрет “Ослобођење” Ђиласовог кума Млађе Ђорђевића али и удружења “Наши” Ивана Ивановића готово свакодневно агитује и предњачи у дискредитацији оних политичких опција из тзв “бојкот опозиције” које су одлучиле да преговоре о изборним условима започну са државом Србијом без посредника европарламентараца, а ту пре свих мислимо на ДЈБ Саше Радуловића и покрет ДВЕРИ Бошка Обрадовића.

Живописно политичко путешествије, сада се већ слободно може рећи жене која би требала да оствари мокре политичке снове Драгана Ђиласа, његове будуће деснице, траје већ више од деценију. Драгана Трифковић, у чланку који је на сајту Википедија сама о себи написала наводи да се бави новинарством, политиком, да је политички аналитичар и директор Центра за геостратешке студије. Вундеркинд што би се рекло, мада више и није “кинд” с обзиром да већ поприлично гази педесете године што јој очигледно улива нервозу па по сваку цену мењајући политичке странке са којима сарађује, покушава да од себе направи неку врсту лидера или тајног опозиционог официра за везу са рецимо Ираном.

Додуше искрено не знамо да ли би бирачи са којима она безуспешно покушава да комуницира волели да у свом дворишту виде Исламску Републику, нити да им било ко, па ни шармантна Трифковићка, силом намеће Шеријат кроз некакве “Исламске револуције” попут оне у Ирану, на чему је дотична честитала управо Ирану и са њеног Фејсбук профила и са њеног Твитер налога, поред тога што се сликала испред портрета Иранских ајатолаха, који ту “револуцију” баштине. Мада се по њеним објавама на друштвеним мрежама не би могло закључити да је и сама привржена шеријату.

Политички је већ била активна у разним издањима, а интересантно је због активности противних програму и статуту искључена из Дсс-а, да би се затим учланила у Двери из којих је врло брзо емигрирала и по којима сада, док гради стратешку сарадњу са Драганом Ђиласом на формирању грађанске деснице уз Ђорђевића и Ивановића, осипа највећу паљбу.

Познато је да је на седницама Главног одбора Дсс-а вређала људе и користила речник непримерен дами каквом се представља у јавности.

У разговору са њеним некадашњим колегама који су желели да остану анонимни дошли смо до информација да су њена екстремна промена расположења као и патолошки прецењен его увек уливали неповерење у чланству и фактички њеним уласком у сваку странку исте су само слабиле и биле подложније унутрашњим сукобима. По њиховим речима нико од активиста није желео да свој страначки рад ставља на располагање политичкој али и како наводе суштинској старлети која политику користи као “појачивач укуса” за бомбастичне фотографије на друштвеним мрежама.

Као што режиму Јелена Милић служи за урушавање Нато пропаганде кроз своју агресивну и бесмислену промоцију као и одбрану неодбрањивих вредности, тако и одређеним структурама грађанске опције Драгана Трифковић, као лажни Русофил, служи за урушавање кредибилитета проруски оријентисаних струја које грађанске опције свесно изједначавају са Трифковићевом наносећи им тако велики удар. О томе да су тога свесни и Руси који је углавном избегавају на својим конференцима и панелима говори и један бисер који се препричава у круговима НВО сектора. Наиме, у духовитом осврту руског портала Политнавигатор на изјаву Драгане Трифковић на округлом столу приређеном у Москви се наводи да је

Трифковићева директорка извесног Центра за геостратешке студије, који вероватно чини само она.

Руски портал такође закључује да су Драганине изјаве у духу „пушиш и пијеш – сарадник си Тел Авива“. То је иначе саркастична изрека из времена Совјетског савеза која има антисемитске конотације чиме се руски аутор на посредан начин осврнуо и на честе критике израелске политике у чланцима и статусима на друштвеним мрежама Драгане Трифковић.

Иначе њен антисемитизам дошао је до изражаја током музичког такмичења Евросонг у Тел Авиву када је са пратиоцима на друштвеној мрежи Фејсбук поделила карикатуру на којој израелски војник, обучен као нациста, уз повике “ра-та-та-та” из митраљеза пуца на народ, Палестинце, у Појасу Газе. Одређени аналитичари то су протумачили као намеру да се у улози тзв “корисног идиота” додвори режиму у Београду који је медијски изједначавао њене објаве и ставове са званичним ставовима Двери, што наравно није била истина. Када је одиграла своју улогу и свесно бацила љагу на покрет чији део била наставила је са гафовима, овог пута скрећући пажњу на себе као чврстог борца за демократију и идеје које формално баштини. С тим у вези измислила је и некакве понуде које је добијала од самог Александра Вучића који, признајемо, око себе истина и окупља управо медиокритете али који ипак уме да направи разлику међу онима који му могу користити о онима који су неупотребљиви, осим као декор на фотографијама.

 

Њена изјава тада, шта год да је значила, гласила је овако:

“И сама сам имала прилику да постанем Вучићев симпатизер, с обзиром на то да ми је 2018. године понудио да наставим развој дипломатске каријере у оквиру Министарства спољних послова Србије. Такву понуду сам одбила с образложењем да су наше спољнополитичке позиције различите и да не видим како бисмо могли да их приближимо. Заправо, била сам уверена да ће Александар Вучић наставити са политиком капитулације у односу на суверенитет и територијални интегритет Србије, посебно у вези са Косовом и Метохијом и да ће направити спољно-политички отклон од Русије, а мени су такви потези неприхватљиви.”

За неког ко политичке странке мења на годишњем нивоу ово је прилично самоуверена изјава.

Но, са ким све Драгана пије рујно вино и да ли су њени испади на друштвеним мрежама последица пада количине Моета у крви остаје недоумица али евидентно је да ће сада морати да одигра на једину преосталу политичку карту, а то је да уз Млађу Ђорђевића(Ослобођење), Ивана Ивановића(НАШИ) и она са њеним Центром за геостратешке студије(који вероватно чини само она) постане нова Ђиласова десница за остварење мокрих политичких снова и “аргумент” да је Ђилас заправо пожељан и у Русији а не само на Западу, што апсолутно излази из оквира реалности.

Наравно ово је само мали део Трифковићевих бисера, егоистичких наступа и политичких егзибиција. Зато смо у жељи да текст не буде превише опширан, оставили нешто и за следећи који можете очекивати ускоро!

Наставиће се…

Comment here