ДруштвоПолитика

Да ли су Ђилас и ССП још један маестрални Вучићев трик?!

Ако је неко у својој каријери био градоначелник Београда (2008-2012), затим министар без портфеља задужен ни мање ни више него за Национални инвестициони план (2007-2008), а пре тога директор Народне канцеларије председника (2004-2007) и као шлаг на торту председник Кошаркашког савеза Србије од 2011 до 2016 године(за време власти СНС-а) онда се поставља питање колико су тачне оптужбе о огромној своти новца коју власт Александра Вучића стално на терет ставља Драгану Ђиласу. Уз све то треба додати и да се Ђилас бави бизнисом још од по Србију веома тешке 1995те године када је своју прву фирму регистровао у Чешкој, на свог кума, а сада лидера некаквог покрета под називом “Ослобођење” Млађу Ђорђевића, који се сплетом околности у улози разних саветника налазио у врху Досовског режима током целе њихове владавине. Утицај Драгана Ђиласа у такозваним “опозиционим” медијима је обавијен велом тајности али се суштински не доводи у питање јер од свих опозиционих активности Нова С, Н1, портал Директно и остали уживо преносе само конференције за штампу његове Странке слободе и правде, дакле исто оно што Вучић ради на Пинку и Тв Хепију. Његов боравак у досовској власти, што у оквиру Владе Србије што као градоначелника обележиле су и спорне приватизације, изградња прескупог моста на Ади, тендер за увођење система Бус Плус и пуно тога ненаведеног. Међутим ко се сећа, а углавном се сви сећају, свуда где је Ђилас посредовао и све што је он тада организовао било је под посебном лупом јавности због великог броја неправилности и шпекулативних радњи.

Драган Ђилас-идеални опозиционар, сан сваке власти

Зато данас, уместо ишчекивања правоснажне пресуде којом би се ставила тачка на сумње у порекло имовине Драгана Ђиласа, режим Снс-а је успео да истовремено нагласи али и обесмисли ове сумње што сталним нападима ради дискредитације а што потребом да кроз те и такве нападе путем својих медија управо Драгана Ђиласа позиционира као носиоца опозиционих активности како би на тај начин, стварајући референдумску атмосферу на релацији Ђилас-Вучић или евентуално Мариника-Вучић, успели да себи обезбеде бољу стартну позицију у изборном процесу али и да за прва лица опозиције поставе најкомпромитованије ликове српске опозиционе сцене чије би шансе да Вучића победе макар и у фер изборним условима биле минималне, да не кажемо непостојеће.

А зашто је то тако? Па замислите било ког грађанина Србије који би и поред свог незадовољства, лошег живота и укинутих слобода пристао да своју будућност повери управо оним људима који су од 2000-2012 године поставили темеље овог накарадног система а затим својим бахатим, пљачкашким и вазалним односом према вођењу државе и довели самог Вучића на власт што тајним оснивањем Српске напредне странке како би се разбила Радикална странка, што безнађем у које су ову државу увели у периоду од 2000-2012.

И зато не чуди што, с правом, многи опозиционо оријентисани бирачи истичу управо оно што и сам Вучић жели да они закључе, а то је да наде за суштинске промене нема јер они које Снс форсира као опозицију и они који се путем опозиционих медија намећу као лидери те исте опозиције и који би те промене требали да донесу, у народу због својих “грехова из прошлости” изазивају исти а можда и већи отпор и гнушање чак и од самог Александра Вучића.

Не треба заборавити да су стотине хиљада људи у Србији остали без посла, радног стажа и плата па самим тим и будућности захваљујући управо клики окупљеној око Драгана Ђиласа и досовској власти у којој је он био један од главних креатора свих дешавања почевши од приватизација па све до такозваних инвестиција.

Мариника Тепић Чобану-адут опозиције или њен камен око врата

Уз Драгана Ђиласа, који је више био усресређен на бизнис и оне сегменте власти у којима се окретала велика сума новца, Мариника Тепић Чобану, садашња гласноговорница Ђиласовог ССП-а, а некада досовска покрајинска секретарка за спорт и омладину из буџета АП Војводина финансирала је разне ЛГБТ семинаре, пројекте а на крају и уџбенике о репордуктивном здрављу деце и инсистирала на њиховом увођењу у наставу на територији Војводине због, како је навела, превентивног утицаја кад је реч о очувању здравља младих. Међутим намера је наравно била сасвим другачије природе па је садржај тих уџбеника промовисао хомосексуализам у основним школама.

Осим тога, као припадница румунске националне мањине никада није имала слуха за злочине који су се над Србима дешавали на простору бивше Југославије.

Додуше, за разлику од поимања опсега српских жртава била је веома активна на афирмацији такозваног “геноцида” у Сребреници што кроз јавне наступе што кроз потписивање разних резолуција и декларација којима се српски народ стигматизује као злочиначки Република Српска као геноцидна творевина са упитном будућношћу.

Потпис Маринике Тепић Чобану(претпоследњи) на антисрпској резолуцији о Сребреници
Потпис Маринике Тепић Чобану(претпоследњи) на антисрпској резолуцији о Сребреници

Увидевши да је ово велики терет који ССП носи са собом и који га онемогаћава, да чак и преко фиктивног квази националног покрета “Ослобођење” његовог кума Млађе Ђорђевића, затим удружења “Наши” Ивана Ивановића или сада преко Директорке такозваног Центра за геостратешке студије Драгане Трифковић, уђе у национално оријентисан део бирачког тела Драган Ђилас и ССП посегнули су за правдањем и маскирањем поступака своје саборкиње Тепић а како то изгледа, као и како притом изгледа израз лица Маринике Тепић можете погледати у видеу испод:

 

Борко Стефановић-левичар оптужен за шпијунажу Србије

Још један лик који је такође добар споменик времена које је за нама, а сада један од перјаница ССП-а, Борко Стефановић такође је имао своју велику улогу у власти Демократске странке и Доса. Тачније, у Влади Мирка Цветковића био је политички директор у Министарству спољних послова Републике Србије и шеф преговарачког тима за преговоре са тзв Републиком Косово. Како је и о чему преговарао најбоље знају грађани јужне српске покрајине. Интересантно је да они који данас оптужују Вучића за апсолутну контролу медија(што се иначе не доводи у питање), заташкавају чињеницу да је за време њихове власти било немогуће у медијима чути праву истину о дешавањима на Косову и Метохији јер је и њихов тадашњи шеф, Борис Тадић, апсолутистички држао све медије под контролом, а друштвене мреже нису биле заступљене као сада па је приступ информацијама на неки начин био можда и тежи него сада. А сада је, да се разумемо, поражавајући за једно европско демократско друштво у 21. веку.

Стефановићев братски поздрав са Нато војником

Врло важна ствар која се и даље држи у фиоци јесте кривична пријава против Борка Стефановића под оптужбом за шпијунажу и државну издају.

Депеша америчке амбасаде из децембра 2007. године говори да је господин Стефановић изнео детаље тајног плана владе Србије који је требао да ступи на снагу у случају једностраног проглашења независности Косова.

Нејасно је како ће Ђилас и ССП испеглати и заташкати и ову аферу када дође на дневни ред у једном тренутку. А доћи ће.

ССП-шаховски потез Александра Вучића

Зато, готово сигурно, мајстор пропаганде Александар Вучић, гурајући у први план најопскурније ликове попут Пиље и Кебаре да на скупштинским заседањима и у медијима нападају Ђиласа, Тепићку, Стефановића заправо свесно креира став јавног мњења у коме просечан бирач констатује да је екипа око Александра Вучића страшно лоша али истовремено стрепи и опире се евентуалном доласку на власт бивших фракција Дос-а, правећи тако од неодлучних бирача или нове апстиненте или нове бираче Српске напредне странке, јер на основу свих истраживања Вучић добро зна да је корпус бирача који би гласали за Драгана Ђиласа веома мали без обзира што је број оних који су против Вучића неупоредиво већи.

Избором најмањег пресека скупова између различитих профила опозиционих бирача, тј позиционирањем Драгана Ђиласа или његове Маринике Тепић Чобану, Вучић је фактички задао самртни ударац опозицији (барем оној на чијем челу буду били Драган Ђилас и Мариника Тепић) јер по свим истраживањима јавног мњења, чак и у драстично горим условима живота опозициони корпус бирача у највећој мери никада не би подржао ову плејаду бивших отпораша и агената страних служби као људе који би ову државу могли да воде. Барем не у броју довољном за промену власти.

Да ли је Драган Ђилас свесно део ове игре?!

На крају се поставља питање, да ли је Ђилас као неко ко попут Александра Вучића свакодневно ради истраживања јавног мњења свестан своје стварне популарности као и популарности његове прве пратиље Маринике Тепић и да ли ако је свестан (а наравно да јесте јер се као инжењер и бизнисмен у бројеве и математику изузетно добро разуме) зна да је он заправо вентил режима на боци под притиском. Његова и улога његове странке у овом систему управо и јесте да повремено и привремено кроз бесциљне протесте и наступе у својим медијима издува незадовољство народа и на тај начин Вучићевом режиму омогући несметано функционисање до наредог таласа незадовољства и притисака на власт Српске напредне странке. Такође, свесно, Драган Ђилас, Мариника Тепић и ССП, можда и у дослуху са режимом, први отварају веома важне афере обацујући их на тај начин као неосноване с обзиром на то колику тежину има што њихова реч, што медији који их протажирају, мислећи пре свега на телевизије Н1 и Нова С. Добар пример за то је отварање секс афере у случају Драгана Марковића-Палме која је Вучићу послужила само за дисциплиновање свог коалиционог партнера, јер је неки озбиљнији отпор народа по овој теми био немогућ због недостатка ауторитета оних који су аферу потенцијално отворили. Под неком хипотетичком претпоставком да је ова афера и тачна, Драган Марковић Палма имао је среће што је исту отворила екипа ССП-а на челу са Тепићком и Ђиласом јер је ба тај начин обесмишљено све у вези са њом.

 

Comment here