ДруштвоЕкономијаПолитика

Бољевац-општина коју су појели скакавци

Бољевац умире. Према подацима Републичког завода за статистику из јуна ове године, на територији општине Бољевац је у 2018. години рођено укупно 41 дете, а умрло је 253 људи. На хиљаду становника у овој општини родило се 3,6 беба, а умрло 22,3 особе, што даје стопу природног прираштаја од -18,7, и тиме Бољевац ставља у топ осам општина Србије по негативном природном прираштају (уз Црну Траву, Бабушницу, Гаџин Хан, Рековац, Кучево, Ражањ и Жабаре). Што је још горе, стопа фертилитета (број деце коју у плондном раздобљу живота роди једна жена) јесте 0,8, што је убедљиво најмања стопа фертилитета од свих општина у Србији.

А има ли бољег човека који ће да управља спором смрћу коматозног градића до правог доктора медицине? Др Небојша Марјановић, човек који је већ скоро 16 година председник општине Бољевац, управо то и ради. Заједно са својим најближим сарадницима, углавном људима са лажним факултетским и средњошколским дипломама, својски се брине о томе да Бољевац умре тихо и без много помпе. У међувремену, он и исти ти сарадници себи на свакојаке начине обезбеђују могуће излазне стратегије, набављају некретнине по другим градовима, улажу у секторе који су чврсто субвенционисани (пољопривреда) или једноставно грабе лево и десно како би се имало довољно када све ово што сада постоји сутра буду прекрили маховина и суво лишће.

Како се стигло до овога? Два су разлога због којих се дотле дошло. Систематска пљачка јавних ресурса и систематска негативна селекција кадрова.

Др Небојша Марјановић, и његова два најближа сарадника, Жанко Видаковић (заменик председника општине) и Нели Ђорђевић (руководилац јавних набавки и бивши директор јавног комуналног предузећа) су ликови који би, када би им неко дао да воде приватну компанију, успели да ту фирму доведу до банкрота у року не дужем од три недеље. Константно исисавање јавних ресурса у политички подобне џепове и фаворизовање буразерских пословних односа приликом доделе државних послова су нешто чега у општини Бољевац не мањка на дневном нивоу. Започињање мамутских пројеката без икаквог плана и динамике (попут јавног купалишта на потоку Змијанац), константно исисавање јавних средстава кроз вечите пројекте израде атарских путева, замене јавне расвете и одржавања спортских терена, те штетне уговоре о давању у закуп јавне својине од којих општина Бољевац не само да нема зараду, већ бива и приморана да плаћа дугове других лица и фирми (случај дечијег одмаралишта на Ртњу), само су делић онога што мозак операције – Др Небојша Марјановић – примењује на свом пацијенту. Он се, као и сваки паразит, труди да свог домаћина – општину Бољевац – држи таман онолико у животу колико је довољно да то допринесе његовом благостању, као и благостању његових најближих сарадника.

Подсетићемо грађане Бољевца на неке ствари које су се дешавале или се дешавају, а које поткрепљују тезу из претходног пасуса:

Стратешко, просторно и урбанистичко планирање не постоје. Новим инвеститорима нити има шта да се понуди, а и ако има, то захтева константну измену планских аката, из разлога што руководство општине нити има неки план или неку визију осим свог краткорочног плана преживљавања у фотељама.

Поштовање грађевинских прописа не постоји, па је тако сасвим могуће да фирма, у којој је запослен син председника општине, изгради производну халу од више хиљада квадрата без икакве грађевинске дозволе, адекватне комуналне инфраструктуре и процене утицаја на животну средину. Не само то, него је општина Бољевац и помогла ту изградњу и помаже легализацију тог објекта, што је само по себи кривично дело великих пропорција.

Инспекцијске службе не постоје, односно уколико их не сретнете по бољевачким кафићима где проводе своје радне дане, онда их можете срести где по налогу Марјановића малтретирају политички неподобне грађане или фалсификују чињенице како би политички подобнима омогућили новчану добит, најчешће кроз исплату санација непостојећих штета.

Комунална инфраструктура се распада. Водоводна мрежа успева да више воде изгуби у дистрибуцији него да пласира грађанима, системом за пречишћавање отпадних вода се газдује тако да сваке године долази до велике пљачке инфраструктуре од стране непознатих лица, проблем зеленила се решава његовим уништавањем, а изношење смећа се своди на легализовање дивљих депонија. Јавно комунално предузеће „Услуга“ изражава фиктивну књиговодствену добит коју не може да наплати од политички подобних фирми и појединаца, а преко тога добија и обилате буџетске субвенције како би се сачувао социјални мир и какво-такво комунално функционисање, а на рачун свих пореских обвезника.

Туризам у општини напредује упркос, а не захваљујући општинском руководству. Инвестирање у планину Ртањ је симболично јер тамо има мало гласача, а античка и средњовековна археолошка налазишта и споменици културе су потпуно скрајнути јер руководству општине није још увек јасно како да се уграде уколико би радили на њиховој туристичкој промоцији.

Субвенције пољопривреди постоје, али су нетранспарентне и намењене искључиво члановима партије на власти, њеним коалиционим партнерима и запосленима у јавном сектору који уједно имају и пољопривредна газдинства. Тако је сасвим могуће да конкурс за субвенције не буде објављен на интернету, а да добитници субвенција никад и не буду обелодањени. Разлог за ово друго је тај што је неколико чланова комисије доделило субвенције својим најближим сродницима, функционерима општине Бољевац, запосленима у Општинској управи, председницима и члановима савета месних заједница и другим повезаним лицима. Субвенције за пољопривреду у општини Бољевац су вишемилионска злоупотреба јавних пара које се испумпавају према рођацима и послушницима.

Одржавање путне инфраструктуре се заснива на стихијским одржавањима атарских путева путем намештених јавних набавки које су и дан данас предмет истраживања тужилаштва и Агенције за борбу против корупције.

Социјална заштита је намењена куповини гласача и диспропорционална је износу који друге општине издвајају у те сврхе, а чудно је како примарна здравствена заштита уопште још увек и постоји.

Спорт се базира на испумпавању пара за одржавање спортских објеката и ангажовање, уз проценат, небољевачких спортиста у одређеним клубовима. За разлику од неких прошлих времена, данас више нема младих фудбалера или кошаркаша из Бољевца, све је то отерано, а у школски, омладински и рекреативни спорт се улаже само промил онога што је предвиђено за укупно издвајање за спорт.

То су само неки од симптома тешког стања ове општине, а њено руководство се све мање и труди да те симптоме залечи или прикрије. У наредним недељама и месецима опширније ћемо писати о свим овим, али и многим другим аферама и злоупотребама које се дешавају у општини Бољевац.

РЕШЕЊЕ Агенције за борбу против корупције

Comment here