Политика

Моје хапшење је само кулминација притисака

У ексклузивном интервјуу начелница Општинске управе у Параћину, Данијела Радоњић обратила се јавности и објаснила које дело јој је стављено на терет, шта то конкретно подразумева, под каквим притиском и претњама је признала кривицу и шта је томе претходило. Она каже да напади на њену породицу не престају ни после хапшења.

Интервју преносимо у целости:

Данијела Радоњић: Па осећам се веома, веома исцрпљено и уморно након свега што сам преживела. Замолила сам начелницу једне од општинских служби да ми пошаље помоћ, с обзиорм да је начелница Одељења за локалну пореску администрацију требала да одради више десетина хиљада аката и да административне послове није имао ко да ради у том одељењу. Помоћ ми је стигла у виду једног радника који је ангажован на пројекту “Регионалне развојне агенције“ и након тога сам оптужена од Вишег јавног тужилаштва за кривично дело трговина утицајем.

Новинар: Шта то тачно значи?

Данијела Радоњић: Па како сам и сама дипломирани правник са преко 20 година радног искуства ја не могу да кажем да разумем шта то значи. Трговина подразумева да ви од неког нешто узмете или да неком нешто дате. Тога у овом случају није било, нисам примила на посао никога, нисам закључила никакав уговор ни са ким, нисам оштетила никога, никоме нисам донела неку корист осим грађанима ове општине с обзиром да је општински посао завршен у року и без преко потребних радника за шта бих у свакој нормалној правној држави могла да очекујем само признање, али не и од стране СНС-а. Прво ме је полиција привела, одвела у Јагодину. Након тога сам марицом спроведена у Краљево, у Више јавно тужилаштво.

Новинар: Марицом?

Да. Тамо сам на ходнику провела цео дан без столице, без воде, без лекова. Тужилац ми је одмах саопштио да ће ме послати у притвор који може да траје и више месеци, једини начин да изађем из притвора био је да потпишем споразум о признању кривице. Да напоменем да болујем од веома тешке болести, дневно пијем 12 лекова, на ходнику сам, као што сам рекла провела цео дан.

Новинар: Без лекова?

Данијела Радоњић: Да. Значи ценећи све те околности сматрам да сам споразум морала да потпишем с обзиром да се радило о томе да ми је живот био угрожен. Ја сам била сигурна да уколико останем у притвору ја данас не бих била жива. Решила сам да потпишем споразум о признању кривице знајући потпуно свесно да сам потпуно невина у овом случају. На основу свега што сам преживела могу само да закључим да претпоставка невиности практично више не постоји. За оне који нису правне струке да појасним да претпоставка невиности је један процесни механизам за ослобађање окривљеног од терета доказивања сопствене невиности. Тиме се на оног ко тврди супротно пребацује терет доказивања постојања кривице. То у мом случају није било тако с обзиром да сам требала да будем послата у притвор због тога што сам тражила помоћ да завршим општински посао. Дакле, једно тешко дело против безбедности земље и против правног поретка и да ја лепо из затвора доказујем да сам невина. Нормално све то је упаковано фино у форму закона. Оно што је интересантно јесте да медији нису присуствовали мом хапшењу, нису били присутни приликом мог саслушања, нити приликом суђења али су само пар тренутака после мог хапшења и после саслушања сви детаљи већ били објављени на страницама таблоида за које је свима познато да их контролише СНС. Пошто ја нисам давала никакве изјаве медијима, мој адвокат није давао никакве изјаве медијима, нити је неки медиј тражио од нас било какву изјаву, нормално се поставља питање одакле све те информације СНС порталима?! Моје хапшење је само кулминација притисака које моја породица трпи већ годинама, једина кривица наша јесте та што сам ја сарадник председника Пауновића. Опште познато овде у Параћину је да је мој супруг био дугогодишњи директор производње у Српској фабрици стакла и да је након преузимања фабрике од стране СНСа добио отказ са још око 300 радника. Нису били битни његови резултати, резултати производње која је у његово време била на свом врхунцу, ни чињеница да је шкарт у производњи сведен на минимум у то време. Није битно што је 300 породица избачено на улицу без иједног динара проузроковањем лажног стечаја, да се након његовог одласка производња само одржава, чак ни чињеница да мој супруг није политички активан. Једино што је битно јесте да је он мој супруг, а ја сам сарадник председника Пауновића. Ни након свега што је преживела моја породица СНС се не зауставља. И даље нас прогони и шири лажне вести, објављује их на свим медијима, просто постоји намера потпуног гажења жртве и њене породице са главним и јединим циљем да се дискредитује председник Пауновић. Оно што ме охрабрује у овим тренуцима је што се велики број грађана јавио након мог хапшења, неки су дошли само да ми пруже руку, неки да ми дају подршку, а неки су ми само слали поруке да издржим све ово.

Новинар: Да ли Ви сматрате да је Ваше признање изнуђено?

Данијела Радоњић: Да.

Новинар: Јел планирате нешто тим поводом?

Данијела Радоњић: Не. Као дипломирани правник ја ћу наравно да поштујем сваку пресуду, ма како она била однета. Ако сам потписала споразум под таквим околностима , потписала сам га, али сматрам да је моја обавеза да јавност зна под каквим околностима сам ја потписала тај споразум. Мој савет свим људима који у ово време трпе притиске од СНС режима јесте да ако треба да бирају између онога шта је исправно и онога шта је лакше, изаберу оно шта је исправно.

U ekskluzivnom intervjuu načelnica Opštinske uprave u Paraćinu, Danijela Radonjić obratila se javnosti i objasnila koje…

Posted by FTV Paraćin on Уторак, 20. август 2019.

Comment here